BorMagazin.com

Aleksandar Kulić

"Saksofon je instrument pred čijim tonom nikada nisam mogao da ostanem ravnodušan"
10. 07. 2010.
Aleksandar Aca Kulić je spojio ljubav prema jednom zanimljivom instrumentu i prema muzičkom nasleđu ovog dela Srbije. Njegova inspiracija za bavljenje muzikom potiče od izvorne vlaške muzike borskog kraja. Aktivno učestvuje u uređenju borskih naselja kao i u radu jedne radio stanice.
Aleksandar Kulić

Kaži nam nešto o sebi, gde si rođen? Gde si završio osnovnu i srednju školu? Koju srednju školu?

Rođen sam u Boru, sada već davne 1984. godine. Prvi razred osnovne škole sam pohađao u školi Vuk Karadžić dok sam ostale razrede završio u OŠ IX srpska udarna brigada – danas OŠ Dušan Radović. Posle toga upisujem srednju Mašinsko-elektrotehničku školu, smer Tehničar numeričkih mašina. Srednjoškolski dani su mi ostali u veoma lepom sećanju, mislim da smo bili jedna izuzetna generacija u svakom pogledu.

Kada si prvi put počeo da se baviš muzikom?

Kao mali sam svirao frulu, ali to nije bilo neko ozbiljno bavljenje muzikom. Sam, bez ičije pomoći sam skidao neke narodne melodije. Oduvek me je privlačila izvorna muzika, naročito muzika našeg kraja – takozvana vlaška muzika. To ne znači da me nisu interesovali i neki drugi muzički pravci, ali ova muzika mi je nekako oduvek išla što se sviranja tiče. Što su godine više prolazile sve sam je bolje upoznavao i razumeo, kao šlušalac i kao instrumentalista. Inače radi se o vrlo bogatom i zahtevnom muzičkom pravcu koji nije ni malo jednostavan za sviranje. Saksofon dolazi nešto kasnije na red, kao i potreba da se ozbiljnije posvetim muzici.



Da li si išao u muzičku školu ili si samostalno učio da sviraš?

Na žalost nisam pohađao muzičku školu. Kada sam bio klinac smatrao sam da mi to nije toliko potrebno, mada sam kasnije mnoge stvari iz muzičke teorije morao sam da učim iz neke literature i uz pomoć nekih starijih muzičara. Moji roditelji mi nisu nikada nametali bavljenje muzikom, na čemu sam im veoma zahvalan. Da je bilo suprotno verovatno bih batalio jer nikada nisam voleo da mi se bilo šta nameće na silu. Čak su mi puno puta branili da sviram kako ne bih zanemario školu. Međutim ja sam bio dovoljno tvrdoglav i uporan tako da sam nastavio sa sviranjem sve do današnjih dana, a tako će uz Božju pomoć biti i u buduće. Kada je došlo vreme u kome je saksofon totalno zaokupio moju pažnju, obratio sam se najboljem saksofonisti u našem kraju Predragu Jankoviću – Pedi sa molbom da mi pokaže sviranje na ovom instrumentu. Zahvaljujući radu sa njim uspeo sam da savladam sve osnove ovog instrumenta, a kasnije i mnoge profesionalne stvari, tehnike sviranja itd.

Kako se desilo da zavoliš baš saksofon? Tvoj prvi kontakt sa tim instrumentom.

Saksofon je instrument pred čijim tonom nikada nisam mogao da ostanem ravnodušan, o kakvoj god vrsti muzike da se radilo. U našem kraju su nekada, kao i danas bile popularne igranke, gde je saksofon bio jedan od vodećih instrumenata. I uvek bi saksofonisti bili u prvom planu sa njihovim solo deonicama i numerama. To mi je zaokupljalo veliku pažnju. Međutim, u to vreme nije se moglo tako lako i jeftino doći do ovog instrumenta. Naročito deca iz prosečnih radničkih porodica. Imao sam sreću da u mom komšiluku u naselju Bor 2 stanuje harmonikaš Živa Mirković. On je mene slušao još dok sam svirao samo frulu i vrlo dobro je kao iskusan muzičar znao da mogu i mnogo više od toga. Uz njegovu pomoć uspevam da dođem do jedog polovnog saksofona koji sam za neke jeftine pare kupio od jedog muzičara iz okoline Negotina. Taj instrument je bio u lošem stanju ali sam ga odmah zatim odneo kod jednog starog majstora koji je inače radio reparacije duvačkih instrumenata. On je učinio da taj saksofon zvuči i izgleda kao nov. Odmah zatim krećem da učim sviranje kod Pede. Ostalo su samo godine rada i vežbanja, i ono što je najbitnije – volja.

Koju vrstu muzike sviraš?

Uglavnom tradicionalnu narodnu, vlašku i srpsku muziku. Imam saradnju sa više različitih orkestra i muzičara iz našeg kraja, a i šire. Međutim, bio sam prisutan i u nekim drugim muzičkim pravcima. Nedavno sam imao saradnju čak i sa jednim hevi metal bendom. Deonice na saksofonu bi trebale da budu svojevrsno osveženje, a kako će se stvari na dalje odvijati videćemo. Imao sam razgovore i poziv za snimanje albuma jednog etno džez benda koji svira isključivo obrade vlaških i rumunskih pesama i melodija i to u džez aranžmanu. Velika mi je želja da sviram i u nekom ska bendu, ali su ska muzika i bendovi u ovom delu Srbije dosta slabo zastupljeni. Još uvek se malo naših muzičara usuđuje da svira ska, jedino je drugačija situacija u Novom Sadu i ostalim vojvođanskim gradovima gde takva muzika već postaje brend.

Koji su tvoji muzički uzori?

Pored mog učitelja Pede Jankovića postoji još par saksofonista koje smatram svojim uzorima. Tu je svakako najbolji saksofonista u Srbiji – Živa Dinulović. Čovek koji pored narodne i vlaške muzike svira i džez i gotovo sve ostale muzičke pravce. Teško da će u skorije vreme neko od mlađih muzičara uspeti da dostigne tu virtuoznost i tehniku sviranja. Zatim, jedan od mojih najomiljenijih saksofonista je i čuveni Boban Marinović. Obožavam njegovu slatku svirku i numere koje jednostavno prijaju iznova pri svakom naredom slušanju. Može se reći da sam njegov repertoar od samog početka najviše i najradije voleo da skidam. Od saksofonista starije generacije bih naveo još i Dragana Prvulovića, a iz dana u dan se sve više pojavljuju i mladi muzičari koji dosta dobro sviraju ovaj instrument. Po meni je najbitnije izgraditi sopstveni muzički stil. Ne smemo dozvoliti da budemo muzička kopija bilo kog vrhunskog muzičara, treba izgrađivati sebe i svoj način sviranja koji treba ponuditi publici koja jedina daje konačnu ocenu da li radimo nešto dobro ili ne. Ja sam uvek rado slušao savete starijih muzičara ali su mi ocene običnih slušalaca nekako uvek bile najdraže, i ne manje bitne.

Koju muziku privatno slušaš? Koju muziku nikako ne bi mogao da slušaš?

Muzika za mene predstavlja život, a spektar muzike koji privatno slušam je dosta širok. Imam stav da ako zaista želimo da razumemo muziku ne smemo suviše da se zatvaramo i da budemo konzervativni. Prema tome, postoji muzika koju slušam i muzika koju čujem tu i tamo. Pored muzičkih pravaca koje sviram, privatno volim da slušam još neke pravce kao što su rok, ska, pank, džez, bluz, nezaobilazna klasična muzika, određeni hevi metal bendovi itd. Ne pravim pitanje da li se radi o domaćim ili stranim izvođačima ako je izvođenje po mom ukusu. Dosta me interesuje i etno muzika van naših granica, naročito rumunska i bugarska. Uglavnom mi prija muzika koju izvode živi ljudi i pravi instrumenti, ako je takav izraz uopšte adekvatan.

Muzika koja mi ne prija je takozvana jeftina popularna muzika, muzika za jednokratnu upotrebu. Ona je posebno popularna kod našeg naroda ne samo zbog toga što je mediji nenormalno mnogo plasiraju već zbog toga što smo mi sami po sebi nacija koja rado prihvata sve što je novo, bez obzira na kvalitet. Najviše mi smeta kada jednu takvu pomodarsku muziku kojoj je teško odrediti muzički pravac nazivaju narodnom muzikom, pa onda i nas same, koji se trudimo da očuvamo autentičnost narodne muzike stavljaju u isti koš sa turbo folk izvođačima. Ipak, ja sam optimista i smatram da će se stvari promeniti na bolje. Imam osećaj da se narod malo prezasitio i da su u zadnje vreme počele da se slušaju neke lepe stare stvari, kao i da se snimaju nove kvalitetnije numere.

U Boru postoji jedna radio stanica sa čijim si osnivanjem ti povezan, to je radio Istok. Kakva je programska šema ovog radija? Kako uspevate da finansirate i održavate rad?

To je jedna vrlo interesantna priča. Naime, ja sam prošle godine eksperimentisao sa audio strimingom jer moj brat od tetke, Dušan ima neke zakupljene servere preko kojih smo i pokrenuli internet radio stanicu pod nazivom Radio Istok. Uglavnom smo puštali odabrane stvari domaće narodne i rok muzike. Ljudima se to dopalo i za veoma kratko vreme je to postala najslušanija internet radio stanica koja se emituje iz Bora. Trenutno je sva muzika prebačena na server sa koga se neprekidno 24 sata emituje program. Ja nemam baš puno vremena da se posvetim uređenju programa, uglavnom sam održavanje prepustio bratu, i zadovoljan sam kako se stvari odvijaju.

Aktivan si i u borskoj omladini Bor 2 oko uređenja naselja. Kaži nam nešto o tome.

Živim u jednom od najlepših delova grada Bora, naselju Bor 2. Međutim, u tom naselju su postojali mnogi problemi koji su se naročito odražavali na život omladine u njemu. Sa grupom mladih ljudi, mojih drugara i komšija pokrenuo sam 2006. godine omladinsku organizaciju pod nazivom Omladina Bora 2. Od osnivanja pa do današnjih dana uspeli smo mnoge stvari da poboljšamo u našem naselju. Dosta smo pomogli našoj mesnoj zajednici kada su u pitanju uređenje naselja, organizovanje različitih manifestacija, turnira, koncerata. Drago mi je što su i generacije iza nas uvidele značaj jedne ovakve organizacije i nastavile našim stopama, a ja i ostali aktivisti koji smo bili pokretači svega toga smo i dalje tu da im damo podršku. Poslednje što smo organizovali bio je Tradicionalni turnir u basketu održan 6. juna ove godine, a tokom leta imamo u planu i još neke aktivnosti.

Čime se baviš u životu trenutno pored muzike? Studije? Posao?

Trenutno se trudim da završim fakultet. Apsolvent sam na Tehničkom fakultetu u Boru, odsek za industrijski menadžment. Svestan sam da je teško naći neki posao sa ovim, kao i sa bilo kojim drugim fakultetom ovde kod nas, naročito u Boru. Pored bavljenja muzikom radio sam i više drugih poslova. Bio sam serviser i prodavac računara i računarske opreme, radio u jedoj marketinškoj agenciji, bio agent prodaje jedne izdavačke kuće. Došlo je vreme u kome moraš znati da radiš dosta toga kako bi opstao, a to naročito postaje jasno nama koji živimo u malim sredinama. Svoj rodni grad nisam želeo da napustim, iako sam mogao. Putovao sam i obišao mnoga mesta ali sam se u Bor uvek iznova vraćao zbog neke nostalgije. Doživljavam Bor i ceo ovaj kraj kao deo sebe, pa se tako u njemu najbolje i osećam. Imam još neka dodatna interesovanja i hobije koji me ispunjavaju. Na prvom mestu ribolov, vožnja bicikla a u zadnje dve godine i pčelarstvo. Druženje sa prirodom mi pričinjava neopisivo zadovoljstvo a pomaže i kada je u pitanju inspiracija. To sam naročito osetio prilikom stvaranja nekih numera koje sam snimio u studiju. Period koji sam proveo u prirodi neposredno pre toga mi je zaista pomogao da sve to zvuči onako kako sam i zamišljao.

Gde izlaziš? Gde ljudi mogu da te vide?

Jedno od mojih omiljenih mesta za izlaske u Boru bio je G-spot, dok ga nisu zatvorili. Sada sam uglavnom sa društvom po gradu na nekim mestima gde možemo na miru da se ispričamo uz prijatnu atmosferu, normalno okruženje i podnošljivu muziku. Nedostaju mi mesta na kojima se mogu čuti dobre žive svirke i kvalitetni bendovi. U Cult-u su znali da dovedu neke zaista dobre bendove, ali na žalost to su retki slučajevi. Leti, kada je lepo vreme ljudi mogu da me vide na Borskom jezeru kako pecam i kampujem ili u Boru 2 sa prijateljima.


Share Button



Ostavite komentar svojim Facebook nalogom

7 komentara

  1. Milena

    Kulic je ekstra osoba, pre svega je neiskvaren, mnogo je vredan, talentovan i dobar. Bas mi je drago sto je sa njim uradjen intervju.

  2. dezareo

    Pozdrav za mladog saksofonistu od komsije iz Majdanpeka 🙂

  3. Hvala Milena, odavno me neko nije ovako lepo nahvalio 😀

  4. marellibsd

    Izuzetna osoba.

  5. strale

    ako si im rek’o! svaka ti je k’o u njegosa! :)))

  6. živa mirković - ilić, geolog, penzioner RGF-a u Beogradu

    Molim vas, povežite me sa Živom Mirkovićem, harmonikašem ili sa saksofonistom Acom Kulićem. U pitanju je nerazjašnjena zagonetka iz moga detinjstva.

    Pozdrav Živa (slovenačko ime)Ilić, kći počivšeg Dipl.Ing. Miodraga Mirkovića

  7. Cao. Imam jedno pitanje. Koji je ovo saksofon koji Aca Kulić svira, Tenor ili Alt. Pitam zbog toga sto jako lepo zvuči.Unapred Hvala na odgovoru.

Ostavite komentar


Linkovi: