Peđa Ivković

PeÄ‘a zavrÅ¡ava Tehnički fakultet u Boru. Novinarstvom je počeo da se bavi sasvim slučajno, kako on voli da kaže – sticajem okolnosti. „Bio sam jedno vreme u dečijoj redakciji radio Bora koja je radila emisiju „Malo pojačaj radio“ a u srednjoj Å¡koli sam bio član redakcije tadaÅ¡njeg B-2 radija. Ozbiljnije bavljenje ovim poslom usledilo je od 2000. godine, kada sam radio na radio stanicama u Boru: radiju „Herc“, „Big“ i „Sezam“.

Posao na RTV Knjaževac je naÅ¡ao 2003. godine Å¡to je ujedno i njegov prvi angažman na televiziji. „Na tom mediju sam radio do maja 2005, kada nisu produženi ugovori nekolicini mladih saradnika, jer nisu bili politički podobni. U oktobru 2005. sam preÅ¡ao u Beograd, i krajem oktobra sam naÅ¡ao posao na TV Stankom, gde sam ostao do novembra 2006. U februaru 2007. vraćam se u Bor i počinjem da radim na RTV „Sezam“, prvoj privatnoj televiziji u Boru. Na toj televiziji radim do sredine avgusta 2008., jer se nakon toga vraćam u Knjaževac i angažujem se na RTV Knjaževac koja je u meÄ‘uvremenu privatizovana, ali i to je kratkog daha, poÅ¡to ta televizija prestaje sa radom u maju 2009. i ponovo sam na RTV „Sezam“ od 15. avgusta 2009. do danas.“

Rad na radiju Peđa doživljava kao mističan i neposredan prostor gde je mnogo teže dočarati situaciju nego na TV-u. „Ipak, slika govori više od 1000 reci. Posao na TV-u je dinamičniji, uzbudljiviji i pun izazova. I to me je, u stvari, privuklo da se preorijentišem na posao na televiziji.“

Život i rad novinara je težak i naporan. Oni rade u različitim uslovima, radno vreme često ne postiji ili je fleksibilno, događaji od važnosti za javnost se ne dešavaju samo od 9 do 17h. Ako iskreno ne voliš ovaj posao, ne možeš ga dobro obavljati. Pitali smo Peđu da nam opiše kako izgleda njegov radni dan.

„Jedan moj radni dan počinje buđenjem u 5.45, ispijanjem prve jutarnje kafe, i dolaskom na posao. Tu me čekaju pripreme za Jutarnji program, koji traje od 7.05 do 9.00. Nakon toga dolaze na red poslovi koji su aktuelni tog dana, montaža i priprema Vesti. Moj radni dan se završava oko 16 časova, kada odlazim kući i prepuštam se svojim privatnim obavezama koje su mnogobrojne. Uveče volim da izađem sa društvom, ali u većini slučajeva sam za kućne žurka varijante.“

Dužnosti ovog novinara su mnogobrojne. „Na TV Sezam sam novinar i voditelj, ureÄ‘jem i vodim Jutarnji program, sa koleginicom Nenom Bogić radim Vesti, koje su najgledanije u gradu. TakoÄ‘e sam autor i urednik muzičke emisije „Music world“, koja ide svake srede, a bavi se muzikom sa Balkana. U njoj je gostovao veliki broj ličnosti sa domaće estradne scene. Imam joÅ¡ jednu autorsku emisiju pod nazivom „Iskreno i lično“ koja ide svake druge srede. U njoj razgovram sa sagovornicima o mnogim stvarima iz njihovog života koje su malo poznate drugima i komentariÅ¡emo neke pojave i dogaÄ‘aje u gradu i zemlji. Do sada su moji sagovornici bili Dragan Gulić, poznato TV lice, zatim Igor Spasov, novinar i nekadaÅ¡nji urednik emisije „Ekspirijum“, glumci Mina Lazarević i Milan Kalinić, kao i Dragan Stojanović, covek koji je sinomim za bioskop u Boru.“

Peđa je deo svog intervjua dao 3. maja, na svetski dan slobode medija. Zato smo ga zamolili da prokomentariše trenutnu medijsku situaciju u Srbiji i Boru. „Medijska scena u Srbiji je takva kakva jeste. Dosta raznolika i zavisi od strukture vlasti na republičkom i lokalnom nivou. Smatram da u Srbiji još nije zaživelo nezavisno novinarstvo i da se i dalje vrše veliki pritisci političkih moćnika na novinare i urednike u medijima. Moram reći da je budućnost medija u internetu i da treba da se polako svi orijentišu i na internet medijsko tržište.“

Ovaj novinar smatram da ni u Boru medijska scena nije na zavidnom nivou i da je treba menjati. Mišljenja je da sedmoj sili treba omogućiti bolje plate i više poštovanja, pa će i oni mnogo bolje obavljati svoj posao. „Opština treba više da obrati pažnju na položaj medija i da više finansijski pomaže privatne medije i slobodne novinare i dopisnike iz Bora, jer oni prenose sliku našegh grada u zemlju i svet. Takođe, novinari iz Bora treba što više da idu na obuke i seminare, da bi bili u toku sa novim stilovima, formama i saznanjima, kao i sa tehnikama u savremenom novinarstvu. Funkcionisanje RTV Sezama je, uzimajući u obzir finansijsku krizu, dobro, ali naravno uvek ima mesta i nadamo se da će biti bolje.“

Veliki broj poslovnih obaveza sa kojima se svakog dana susreće ili finansijski teški uslovi u kojima radi, nisu ono što mu najviše smeta. „U novinarskom poslu mi najteže pada to što neki misle da su novinari ograničeni i da ih uče kako da napišu vest ili naprave prilog. Smatram da znam svoj posao. Prihvatam sugestije, ali ne i tutorstvo, pogotovu ne od ljudi koji nemaju nikakve veze sa novinarstvom. I pored svih problema sa kojima bih mogao da se suočim, nikada neću odustavi od ovog posla, jer ga mnogo volim, zamenio bih ga jedino ako bi se u Srbiji zatvorili svi mediji, što znači nikad.“

Internet mediji preuzimaju vođstvo nad tradicionalnim i blogovi su odličan primer za to. Zato je i Peđa odlučio da postane bloger, trenutno uređuje svoj blog i kaže da će biti u funkiciji za nekoliko nedelja. Na njemu će pisati utiske na sveopšte stanje u Boru i Srbiji. Pošto je već razgovor krenuo u tom pravcu, pitamo Peđu šta misli o našem, prema statističkim podacima, veoma čitanom BorMagazinu. „Za BorMagazin sam čuo i samo bih izdvojio divan intervju sa Nikolom Ležaicem. Zaista treba da postoje ovakvi sajtovi. Samo bih voleo da se na BorMagazinu nađu i neki multimedijalni sadržaji, video zapisi i tonski zapisi priča o Boru i ljudima iz ovog grada.“

Najlepše mesto u Boru za našeg sagovornika je park kod njegove zgrade gde je proveo svoje detinjstvo i odakle nosi lepe uspomene. „Ima mnogo događaja iz detinjstva koje pamtim, ali nikada neću zaboraviti susret sa zmijom u Brestovačkoj banji. Od tada ne volim zmije da vidim ni na slikama, a da ne pričam za susret sa tim životinjicama u realnosti. Najlepše godišnje doba u Boru je proleće, jer grad ima neku posebnu draž u tom periodu i jako je lepo osetiti njegovu energiju u proleće. Volim i zimu u Boru, jer je nalik pravoj zimi sa snegom, ali prošla zima je bila veoma teška, jer su gradske komunalne službe zatajile i nije se u potpunosti obraćala pažnja na čišćenje snega.“

PeÄ‘a je i pasionirani kolekcionar filmova. „Izuzetno cenim i postujem rad Å¡panskog reditelja Pedra Almodovara, a volim i komedije i horore. Preporučio bih svima filmsku sagu „Sumrak“, kao i serijal filmova „Strava u ulici brestova“.“
I njegov muzički ukus je raznolik. „Slušam ovu modernu muziku, ali volim i pop osamdesetih. Takođe sam veliki fan Eurosonga i imam kolekciju pesama sa tog takmičenja. Takođe, što je jako interesantno, slusam grčku, tursku, bugarsku i rumunsku muziku, a volim da se nekad opustim uz Šopena ili Mocarta. Zavisi od situacije i raspolozenja“, zaključuje Peđa.

Kad god može, Peđa voli da odputuje u Vojvodinu, njegov omiljeni deo Srbije. „Smatram da ljudi iz našeg kraja slabo poznaju blagodeti naše Severne pokrajine. Taj deo Srbije nosi određeni šarm, dušu ravnice, ljudi koji su otvoreni i zanimljivi. Inače, jako mi se dopada raznolikost nacija, kultura i jezika. Na kraju razgovora o Vojvodini, napominje da je vezan za Bor, ali svoju budućnost vidi negde na severu Srbije. “

Pitala sam ga i kako vidi budućnost našeg grada.
„Vidim je u jakoj privredi, pre svega u RTB-u Bor, ali i jakom privatnom sektoru i turizmu. Da se malo više obrati pažnja na te grane, onda za Bor i našu opštinu ne bi bilo zime. Takođe sam stanovišta da Bor treba što pre dobiti status grada, jer će mu to omogućiti brži i ravnomerniji razvoj.“

Jedan od prvih dokumanata o obrazovanju novinara govori da oni koji snabdevaju naciju informacijama moraju biti dobro obrazovani kako bi sprecili da mediji u kojima rade zagađuju društvo. Imajući to u obzir, Peđa se nada da će u budućnosti nastaviti da usavršava svoje novinarsko znanje na studijama, a jedan od koraka koje je preuzeo u tom pravcu jeste pohađanje obuke Asocijacije nezavisnih elektronskih medija- ANEM.

Za kraj, pitali smo ga koje osobine novinar treba da poseduje.
„ Kvalitetan novinar mora da raspolaže dobrim fondom reči, ne treba da bude sujetan, pun sebe, već radoznao. Takođe, treba biti uporan da dođe do informacije i da je prezentuje onakvu kakva jeste bez subjektivnog stava ili ulepšavanja.“