Ivan Rašić

Ko je Ivan Rašić?

ZavrÅ¡io sam Umetničku Å¡kolu za tekstil i dizajn u Leskovcu, odsek „Stilista“. Studirao sam u NiÅ¡u na Akademiji likovnih umetnosti, ali sam nakon godinu dana uočio nedostatke malog grada, nedovoljno kulturnih manifestacija i deÅ¡avanja, prvenstveno bioskop i pozoriÅ¡te. U drugoj godini, već odlučniji, krenuo sam sa učenjem italijanskog jezika i prikupljanju informacija o akademiji BRERA, Å¡to moram priznati nije bilo ni malo jednostavno, pa sam nakon zavrÅ¡ene druge 2. godine i datog poslednjeg ispita, napustio NiÅ¡.

Ti i slikarstvo?

Slikam razne motive i teme, zavisi od serije. Inspirise me sve: različiti periodi, različite slike. Trenuto obraÄ‘ujem meni jako zanimljivu temu i uživam u tome. Pored slikarstva se aktivno bavim i umetničkom keramikom (jako blisko skulpturi), likovnom grafikom, crtežom i izradom unikatnog nakita… JoÅ¡ uvek istražujem.

Odakle ideja da odeš u Milano?

Ideja o Milanu je doÅ¡la nakon moje prve posete tom gradu 2003. godine. Proveo sam jednu nedelju u italijanskoj porodici, neka vrsta razmene kulture i ujedinjenja mladih u svetu. BRERA kao akademija umetnosti je ostavila tada veoma jaku impresiju na mene… monumentalna, arhaična, pomalo bajkovita… sve uslove je ispunjavala. Izgledala je kao u filmovima o Hari Poteru!

Tvoji prvi dani na Akademiji i promena sredine?

Bilo je sve jako neobično, uzbudjivo, nedefinisano. Osećanja se mešaju tako da čovek ne može da definiše stanje u datom trenutku. Promenu sredine nisam ni osetio, s obzirom da sam već od srednje škole u gradu koji nije bio Bor. Naučio sam da se brinem o sebi.

Pored slikarstva se baviš i manekenstvom?

Å to se manekenstva tiče, njime se ne bavim aktivno, samo na zahtev prijatelja i ponekad agencije. DoÅ¡ao sam u grad mode sa sasvim drugom idejom – studiranje i modeling nikako ne idu zajedno. Kada sam doÅ¡ao prve godine, imao sam nekoliko ponuda od lokalnih agencija za koje nisam ni znao da postoje, a ispostavilo se da su najjače u svetu mode. Akademija umetnosti je jako specifičan fakultet i zahteva potpunu posvećenost i jako puno vremena.

Manekenstvo u Milanu i manekenstvo u Srbiji?

Nebo i Zemlja! Ovde je manekenstvo profesija, a ne hobi. Od modela se očekuje da bude slobodan i dostupan puno vreme, što za jednog studenta, posvećenog studijama, ni malo nije moguće. Ja sam napravio svoj izbor.

Čime se trenutno baviš?

Sada radim za mlade dizajnere i stiliste, uglavnom prijatelje ili prijatelje prijatelja, kojima trebaju modeli za svoje kataloge i prezentacije. Zabavno je sarađivati sa kolegama iz jako bliske struke.

Opiši nam svoj dan

Zavisi od perioda, obaveze, vremena, projekata… Dani u Milanu su svi različiti, jedan od drugog, nikada ne znam Å¡ta mi nosi novi dan. Uglavnom provodim dosta vremena van kuće – na akademiji, u Å¡etnji, stručnim obilascima.

Noćni život u Milanu?

U Milanu je noćni život jako dobro organizovan. Izbor je veliki u zavisnosti od muzike koju preferiraÅ¡. Naravno, kao i svuda, provod zavisi od količine novca koju imaÅ¡ u džepu te večeri. Studenti uglavnom izlaze u klubove-diskoteke koji su u organizaciji International week-a, to je lanac različitih lokala koji jednom nedeljno organizuju besplatan ulaz za studente „strance“. Ponekad se održavaju i koncerti na kojima je slobodan ulaz,  retko, ali ipak postoje. Ima dosta studenata sa prostora bivÅ¡e Jugoslavije, tako da nemam neku nostalgiju, naÅ¡ jezik se svakodnevno čuje.

Ispričaj nam neki zanimljiv događaj iz Milana ?

Pored akademije BRERA nalazi se rezidenca ili sediÅ¡te firme vrhunskog dizajnera Giorgo Armani-ja. ViÄ‘ao sam ga nekoliko puta i znao da povremeno boravi tu, ali jednog lepog dana sam prolazio sa te strane i ni malo očekujući naleteo na njega i gotovo se sudario, na Å¡ta je on samo rekao „dobar dan“ – naravno na italijanskom – „Buon Gorno“. A ja sam ostao bez teksta.

Čiji mentalitet ti više odgovara, italijanski ili srpski?

Mladi su mladi, ima naravno razlike u mentalitetu, ali Milano je metropola, tako da se to ne može definisati. Stranaca ima viÅ¡e nego Italijana, različite kulture, boje kože, jezici, mentalitet… Jako je zanimljivo onome ko voli taj način života i zabave.

Koji ti je cilj u životu?

Cilj mi je da doživim „SMAK SVETA“ ma kada god on doÅ¡ao.

Najjače sećanje na Bor?

Detinjstvo, definitivno!

Da li se u životu držiš neke pouke, izreke?

Da. Kada bi se čovek držao narodnih izreka, najsrećnije bi život proživeo.

Koliko često dolaziš u Bor?

Imam jako puno obaveza na fakultetu i svaki dan mi je dragocen. Izgubljeno vreme ne mogu da nadoknadim. U Srbiju – Bor dolazim uglavnom leti, kada su odmori. Na žalost nije onoliko često koliko bih ja možda to želeo.

Da li sebe i svoje mesto vidiš u Boru?

Bor, kao grad, me vezuje naravno, uspomenama, ali s’obzirom da sam u njemu najmanje vremena proveo u toku svog Å¡kolovanja, nisam previÅ¡e vezan za sam ambijent i grad koliko za ljude u njemu: moja porodica, familija i prijatelji. Sada trenutno imam toliko planova za svoju intelektualnu nadgradnju da ne razmiÅ¡ljam o povratku, ali sa iskustvom koje sam pokupio u mnogim prestonicama Evrope, mogu reći da manji gradovi pružaju mnogo mirniji zivot, Å¡to u nekom trenutku, umetniku sigurno može prijati.

Za koje lokacije u Boru si vezan, tačnije, šta ovde voliš da vidiš, obiđeš?

Borsko jezero, Brestovačka banja, Strelište (najlepši pogled). Uglavnom okolina ili neke tačke sa kojih se pruža lepa panorama grada. Mozda čak i pogled sa nečijeg prozora.

Å ta bi savetovao ljudima koji su ostali u Boru?

Da putuju sto više mogu. Kada god se ukaže prilika za to. Putovanja proširuju vidike.