Kaži nam nešto o sebi, gde si rođen? Gde si završio osnovnu i srednju školu? Koju srednju školu?
RoÄ‘en sam u Boru, sada već davne 1984. godine. Prvi razred osnovne Å¡kole sam pohaÄ‘ao u Å¡koli Vuk Karadžić dok sam ostale razrede zavrÅ¡io u OÅ IX srpska udarna brigada – danas OÅ DuÅ¡an Radović. Posle toga upisujem srednju MaÅ¡insko-elektrotehniÄku Å¡kolu, smer TehniÄar numeriÄkih maÅ¡ina. SrednjoÅ¡kolski dani su mi ostali u veoma lepom sećanju, mislim da smo bili jedna izuzetna generacija u svakom pogledu.
Kada si prvi put poÄeo da se baviÅ¡ muzikom?
Kao mali sam svirao frulu, ali to nije bilo neko ozbiljno bavljenje muzikom. Sam, bez iÄije pomoći sam skidao neke narodne melodije. Oduvek me je privlaÄila izvorna muzika, naroÄito muzika naÅ¡eg kraja – takozvana vlaÅ¡ka muzika. To ne znaÄi da me nisu interesovali i neki drugi muziÄki pravci, ali ova muzika mi je nekako oduvek iÅ¡la Å¡to se sviranja tiÄe. Å to su godine viÅ¡e prolazile sve sam je bolje upoznavao i razumeo, kao Å¡luÅ¡alac i kao instrumentalista. InaÄe radi se o vrlo bogatom i zahtevnom muziÄkom pravcu koji nije ni malo jednostavan za sviranje. Saksofon dolazi neÅ¡to kasnije na red, kao i potreba da se ozbiljnije posvetim muzici.
Da li si iÅ¡ao u muziÄku Å¡kolu ili si samostalno uÄio da sviraÅ¡?
Na žalost nisam pohaÄ‘ao muziÄku Å¡kolu. Kada sam bio klinac smatrao sam da mi to nije toliko potrebno, mada sam kasnije mnoge stvari iz muziÄke teorije morao sam da uÄim iz neke literature i uz pomoć nekih starijih muziÄara. Moji roditelji mi nisu nikada nametali bavljenje muzikom, na Äemu sam im veoma zahvalan. Da je bilo suprotno verovatno bih batalio jer nikada nisam voleo da mi se bilo Å¡ta nameće na silu. ÄŒak su mi puno puta branili da sviram kako ne bih zanemario Å¡kolu. MeÄ‘utim ja sam bio dovoljno tvrdoglav i uporan tako da sam nastavio sa sviranjem sve do danaÅ¡njih dana, a tako će uz Božju pomoć biti i u buduće. Kada je doÅ¡lo vreme u kome je saksofon totalno zaokupio moju pažnju, obratio sam se najboljem saksofonisti u naÅ¡em kraju Predragu Jankoviću – Pedi sa molbom da mi pokaže sviranje na ovom instrumentu. Zahvaljujući radu sa njim uspeo sam da savladam sve osnove ovog instrumenta, a kasnije i mnoge profesionalne stvari, tehnike sviranja itd.
Kako se desilo da zavoliš baš saksofon? Tvoj prvi kontakt sa tim instrumentom.
Saksofon je instrument pred Äijim tonom nikada nisam mogao da ostanem ravnoduÅ¡an, o kakvoj god vrsti muzike da se radilo. U naÅ¡em kraju su nekada, kao i danas bile popularne igranke, gde je saksofon bio jedan od vodećih instrumenata. I uvek bi saksofonisti bili u prvom planu sa njihovim solo deonicama i numerama. To mi je zaokupljalo veliku pažnju. MeÄ‘utim, u to vreme nije se moglo tako lako i jeftino doći do ovog instrumenta. NaroÄito deca iz proseÄnih radniÄkih porodica. Imao sam sreću da u mom komÅ¡iluku u naselju Bor 2 stanuje harmonikaÅ¡ Živa Mirković. On je mene sluÅ¡ao joÅ¡ dok sam svirao samo frulu i vrlo dobro je kao iskusan muziÄar znao da mogu i mnogo viÅ¡e od toga. Uz njegovu pomoć uspevam da doÄ‘em do jedog polovnog saksofona koji sam za neke jeftine pare kupio od jedog muziÄara iz okoline Negotina. Taj instrument je bio u loÅ¡em stanju ali sam ga odmah zatim odneo kod jednog starog majstora koji je inaÄe radio reparacije duvaÄkih instrumenata. On je uÄinio da taj saksofon zvuÄi i izgleda kao nov. Odmah zatim krećem da uÄim sviranje kod Pede. Ostalo su samo godine rada i vežbanja, i ono Å¡to je najbitnije – volja.
Koju vrstu muzike sviraš?
Uglavnom tradicionalnu narodnu, vlaÅ¡ku i srpsku muziku. Imam saradnju sa viÅ¡e razliÄitih orkestra i muziÄara iz naÅ¡eg kraja, a i Å¡ire. MeÄ‘utim, bio sam prisutan i u nekim drugim muziÄkim pravcima. Nedavno sam imao saradnju Äak i sa jednim hevi metal bendom. Deonice na saksofonu bi trebale da budu svojevrsno osveženje, a kako će se stvari na dalje odvijati videćemo. Imao sam razgovore i poziv za snimanje albuma jednog etno džez benda koji svira iskljuÄivo obrade vlaÅ¡kih i rumunskih pesama i melodija i to u džez aranžmanu. Velika mi je želja da sviram i u nekom ska bendu, ali su ska muzika i bendovi u ovom delu Srbije dosta slabo zastupljeni. JoÅ¡ uvek se malo naÅ¡ih muziÄara usuÄ‘uje da svira ska, jedino je drugaÄija situacija u Novom Sadu i ostalim vojvoÄ‘anskim gradovima gde takva muzika već postaje brend.
Koji su tvoji muziÄki uzori?
Pored mog uÄitelja Pede Jankovića postoji joÅ¡ par saksofonista koje smatram svojim uzorima. Tu je svakako najbolji saksofonista u Srbiji – Živa Dinulović. ÄŒovek koji pored narodne i vlaÅ¡ke muzike svira i džez i gotovo sve ostale muziÄke pravce. TeÅ¡ko da će u skorije vreme neko od mlaÄ‘ih muziÄara uspeti da dostigne tu virtuoznost i tehniku sviranja. Zatim, jedan od mojih najomiljenijih saksofonista je i Äuveni Boban Marinović. Obožavam njegovu slatku svirku i numere koje jednostavno prijaju iznova pri svakom naredom sluÅ¡anju. Može se reći da sam njegov repertoar od samog poÄetka najviÅ¡e i najradije voleo da skidam. Od saksofonista starije generacije bih naveo joÅ¡ i Dragana Prvulovića, a iz dana u dan se sve viÅ¡e pojavljuju i mladi muziÄari koji dosta dobro sviraju ovaj instrument. Po meni je najbitnije izgraditi sopstveni muziÄki stil. Ne smemo dozvoliti da budemo muziÄka kopija bilo kog vrhunskog muziÄara, treba izgraÄ‘ivati sebe i svoj naÄin sviranja koji treba ponuditi publici koja jedina daje konaÄnu ocenu da li radimo neÅ¡to dobro ili ne. Ja sam uvek rado sluÅ¡ao savete starijih muziÄara ali su mi ocene obiÄnih sluÅ¡alaca nekako uvek bile najdraže, i ne manje bitne.
Koju muziku privatno slušaš? Koju muziku nikako ne bi mogao da slušaš?
Muzika za mene predstavlja život, a spektar muzike koji privatno sluÅ¡am je dosta Å¡irok. Imam stav da ako zaista želimo da razumemo muziku ne smemo suviÅ¡e da se zatvaramo i da budemo konzervativni. Prema tome, postoji muzika koju sluÅ¡am i muzika koju Äujem tu i tamo. Pored muziÄkih pravaca koje sviram, privatno volim da sluÅ¡am joÅ¡ neke pravce kao Å¡to su rok, ska, pank, džez, bluz, nezaobilazna klasiÄna muzika, odreÄ‘eni hevi metal bendovi itd. Ne pravim pitanje da li se radi o domaćim ili stranim izvoÄ‘aÄima ako je izvoÄ‘enje po mom ukusu. Dosta me interesuje i etno muzika van naÅ¡ih granica, naroÄito rumunska i bugarska. Uglavnom mi prija muzika koju izvode živi ljudi i pravi instrumenti, ako je takav izraz uopÅ¡te adekvatan.
Muzika koja mi ne prija je takozvana jeftina popularna muzika, muzika za jednokratnu upotrebu. Ona je posebno popularna kod naÅ¡eg naroda ne samo zbog toga Å¡to je mediji nenormalno mnogo plasiraju već zbog toga Å¡to smo mi sami po sebi nacija koja rado prihvata sve Å¡to je novo, bez obzira na kvalitet. NajviÅ¡e mi smeta kada jednu takvu pomodarsku muziku kojoj je teÅ¡ko odrediti muziÄki pravac nazivaju narodnom muzikom, pa onda i nas same, koji se trudimo da oÄuvamo autentiÄnost narodne muzike stavljaju u isti koÅ¡ sa turbo folk izvoÄ‘aÄima. Ipak, ja sam optimista i smatram da će se stvari promeniti na bolje. Imam osećaj da se narod malo prezasitio i da su u zadnje vreme poÄele da se sluÅ¡aju neke lepe stare stvari, kao i da se snimaju nove kvalitetnije numere.
U Boru postoji jedna radio stanica sa Äijim si osnivanjem ti povezan, to je radio Istok. Kakva je programska Å¡ema ovog radija? Kako uspevate da finansirate i održavate rad?
To je jedna vrlo interesantna priÄa. Naime, ja sam proÅ¡le godine eksperimentisao sa audio strimingom jer moj brat od tetke, DuÅ¡an ima neke zakupljene servere preko kojih smo i pokrenuli internet radio stanicu pod nazivom Radio Istok. Uglavnom smo puÅ¡tali odabrane stvari domaće narodne i rok muzike. Ljudima se to dopalo i za veoma kratko vreme je to postala najsluÅ¡anija internet radio stanica koja se emituje iz Bora. Trenutno je sva muzika prebaÄena na server sa koga se neprekidno 24 sata emituje program. Ja nemam baÅ¡ puno vremena da se posvetim ureÄ‘enju programa, uglavnom sam održavanje prepustio bratu, i zadovoljan sam kako se stvari odvijaju.
Aktivan si i u borskoj omladini Bor 2 oko uređenja naselja. Kaži nam nešto o tome.
Živim u jednom od najlepÅ¡ih delova grada Bora, naselju Bor 2. MeÄ‘utim, u tom naselju su postojali mnogi problemi koji su se naroÄito odražavali na život omladine u njemu. Sa grupom mladih ljudi, mojih drugara i komÅ¡ija pokrenuo sam 2006. godine omladinsku organizaciju pod nazivom Omladina Bora 2. Od osnivanja pa do danaÅ¡njih dana uspeli smo mnoge stvari da poboljÅ¡amo u naÅ¡em naselju. Dosta smo pomogli naÅ¡oj mesnoj zajednici kada su u pitanju ureÄ‘enje naselja, organizovanje razliÄitih manifestacija, turnira, koncerata. Drago mi je Å¡to su i generacije iza nas uvidele znaÄaj jedne ovakve organizacije i nastavile naÅ¡im stopama, a ja i ostali aktivisti koji smo bili pokretaÄi svega toga smo i dalje tu da im damo podrÅ¡ku. Poslednje Å¡to smo organizovali bio je Tradicionalni turnir u basketu održan 6. juna ove godine, a tokom leta imamo u planu i joÅ¡ neke aktivnosti.
Čime se baviš u životu trenutno pored muzike? Studije? Posao?
Trenutno se trudim da zavrÅ¡im fakultet. Apsolvent sam na TehniÄkom fakultetu u Boru, odsek za industrijski menadžment. Svestan sam da je teÅ¡ko naći neki posao sa ovim, kao i sa bilo kojim drugim fakultetom ovde kod nas, naroÄito u Boru. Pored bavljenja muzikom radio sam i viÅ¡e drugih poslova. Bio sam serviser i prodavac raÄunara i raÄunarske opreme, radio u jedoj marketinÅ¡koj agenciji, bio agent prodaje jedne izdavaÄke kuće. DoÅ¡lo je vreme u kome moraÅ¡ znati da radiÅ¡ dosta toga kako bi opstao, a to naroÄito postaje jasno nama koji živimo u malim sredinama. Svoj rodni grad nisam želeo da napustim, iako sam mogao. Putovao sam i obiÅ¡ao mnoga mesta ali sam se u Bor uvek iznova vraćao zbog neke nostalgije. Doživljavam Bor i ceo ovaj kraj kao deo sebe, pa se tako u njemu najbolje i osećam. Imam joÅ¡ neka dodatna interesovanja i hobije koji me ispunjavaju. Na prvom mestu ribolov, vožnja bicikla a u zadnje dve godine i pÄelarstvo. Druženje sa prirodom mi priÄinjava neopisivo zadovoljstvo a pomaže i kada je u pitanju inspiracija. To sam naroÄito osetio prilikom stvaranja nekih numera koje sam snimio u studiju. Period koji sam proveo u prirodi neposredno pre toga mi je zaista pomogao da sve to zvuÄi onako kako sam i zamiÅ¡ljao.
Gde izlaziš? Gde ljudi mogu da te vide?
Jedno od mojih omiljenih mesta za izlaske u Boru bio je G-spot, dok ga nisu zatvorili. Sada sam uglavnom sa druÅ¡tvom po gradu na nekim mestima gde možemo na miru da se ispriÄamo uz prijatnu atmosferu, normalno okruženje i podnoÅ¡ljivu muziku. Nedostaju mi mesta na kojima se mogu Äuti dobre žive svirke i kvalitetni bendovi. U Cult-u su znali da dovedu neke zaista dobre bendove, ali na žalost to su retki sluÄajevi. Leti, kada je lepo vreme ljudi mogu da me vide na Borskom jezeru kako pecam i kampujem ili u Boru 2 sa prijateljima.
7 одговора на „Aleksandar Kulić“
Kulic je ekstra osoba, pre svega je neiskvaren, mnogo je vredan, talentovan i dobar. Bas mi je drago sto je sa njim uradjen intervju.
Pozdrav za mladog saksofonistu od komsije iz Majdanpeka 🙂
Hvala Milena, odavno me neko nije ovako lepo nahvalio 😀
Izuzetna osoba.
ako si im rek’o! svaka ti je k’o u njegosa! :)))
Molim vas, povežite me sa Živom Mirkovićem, harmonikašem ili sa saksofonistom Acom Kulićem. U pitanju je nerazjašnjena zagonetka iz moga detinjstva.
Pozdrav Živa (slovenaÄko ime)Ilić, kći poÄivÅ¡eg Dipl.Ing. Miodraga Mirkovića
Cao. Imam jedno pitanje. Koji je ovo saksofon koji Aca Kulić svira, Tenor ili Alt. Pitam zbog toga sto jako lepo zvuÄi.Unapred Hvala na odgovoru.