BorMagazin.com

Dragana Pušica

"Ja zaista volim da kuvam i to radim od srca"
26. 10. 2010.
Malo je poznata van blogerskih krugova i to moramo pod hitno da ispravimo. Gaga je jedan od najposećenijih blogera u regionu, a svojim receptima zauzima prvo mesto među kulinarskim sajtovima. Gaga je ni manje ni više radnica iz Bora koja je fascinirala i velike internet magove. Privržena porodici, deci, kuvanju i blogovanju : Dragana Pušica.
Dragana Pušica

Šta si danas kuvala za ručak? Da li kuvaš na pamet ili pogledaš recepte na svom sajtu?

Supa je obavezna na stolu svakog dana. Bilo da je to ona iz kesice ili domaća. U zavisnosti već od vremena sa kojim raspolažem. Pored supice danas su na stolu bile pohovane šnicle i krompir pire. Volim da kuvam po sistemu „otprilike“ ali tako nešto ne prolazi na internetu. Posetioci traže tačne mere kada su količine namirnica u pitanju, vreme pripreme itd. Ono što moja porodica voli najviše da jede znam da pripremim iz glave i ne trebaju mi mere. Za neke stvari mi treba recept, pa i ja svratim na Grne da se podsetim. Obožavam da čitam kuvare (kojih imam stvarno puno) i mnogo volim da prerađujem te recepte. Vidim šta ide od namirnica i postupak pripreme, a onda sama odredim neke svoje mere. Skoro da uvek nekom receptu za koji se odlučim da ga isprobam iz kuvara ili kulinarskog časopisa nešto dodam ili oduzmem. U stvari uskladim recept četvoročlanoj porodici kakva je moja. Smišljam i sama, tako da na blogu imam dosta svojih autorskih recepata. Nisam veliki ljubitelj egzotike, i jako sam lenja kad su u pitanju dekoracije u kulinarstvu, što mi mnogi zameraju. Ovim blogom sam želela da pokažem jela i podelim recepte koji su jednostavni, ne zahtevaju puno vremena i, što je najvažnije, namirnice potrebne za pripremu su dostupne uvek i svima.

Otkud domaćica na internetu?

Na internetu sam već preko deset godina, samo što su moja prva interesovanja bila vezana za forum. Onda sam se valjda po nekoj logici kada sam i sama započela sa blogovanjem preorjentisala na čitanje i diskusiju na blogovima. Najviše vremena sam provela na forumu Roditelj.com i bila aktivni učesnik u diskusijama i tu stekla divna poznanstva koja i dan danas traju. Što u stvarnom životu, što virtuelno.

Ko te je uveo u bloging? Kako si se snalazila u početku?

Glavni „krivac“ za moje blogovanje je moja bliska prijateljica. Nas dve smo se „srele“ prvobitno baš na forumu Roditelj.com. Kasnije smo se zbližile i privatno. Deca su nam bila zajedno u vrtiću u istoj grupi, a sada su u istom odeljenju u školi. Tako smo se i nas dve našle na istim „talasnim dužinama“. Ovo što sad radim na Grnetu sam prvobitno objavljivala na forumu u podforumu „Kuhinja“. Tema je bila aktivna i posećena, ali shodno da objave na forumu mogu da vide samo registrovani članovi, prijateljica mi je predložila da bih trebala da krenem sa blogovanjem. Svidela mi se ideja, mada je u početku sve to za mene bila velika misterija. Gnjavila sam je redovno, pa je bilo i situacija kada je bukvalno ludela od mene. Zahvaljujući njoj prvenstveno i Dejanu Vesiću, Grne je sada jedan od vodećih kulinarskih blogova sa teritorije bivše SFRJ. Bez njihove podrške, kao i bez podrške naših borskih blogera verovatno bi to išlo mnogo sporije.

BlogOpen 2008. - Bor

Šta je u stvari Moje-Grne.com ?

Grne je strogo tematski blog o kulinarstvu. Samo recept i fotografija. Ne pišem pričice kao uvod za recept. Što znači da ja retko kad napišem neki post koji nije vezan za kulinarstvo. Jedino što objavljujem su postovi vezani za neki verski običaj, pošto sam velik iljubitelj narodne tradicije, tih običaja i etno stvarčica. Doduše, prikazujem običaje iz svog sela Sumrakovca, gde i samo selo promovišem na neki način.

Ko te sve posećuje? Kakvi su komentari? Šta ljudi traže?

Blog posećuju sve starosne generacije. Podjednako žene i muškarci. Početnici u kuvanju uglavnom traže savete šta i kako „bukvalno“ odraditi. Komentara je raznih. Pohvala ima dosta, ali ima i kritika, što je razumljivo. Ne volimo svi iste stvari, ne odobravamo svi iste načine pripreme ili upotrebu neke određene namirnice. Zato putem komentara nađemo neki zajednički jezik. Na blogu ne dozvoljavam jedino vređanje po bilo kom osnovu, tako da jedino ti komentari ne prolaze. Traži se sve – od slatkiša do slaniša. Nema nečega što bi se posebno izdvojilo, jedino što se te želje vezuju za sezonu određene namirnice ili godišnjeg doba.

Da li te kontaktiraju i putem mejla? Traže recepte?

Da, stižu mi mejlovi gde mi posetioci predlažu šta bih mogla da isprobam. Uglavnom se trudim da izađem u susret tim željama. Sve u zavisnosti kakav je recept u pitanju. Grne je postalo prepoznatljivo po tome što se objavljuju recepti koji su jednostavniji i ne zahtevaju neki preterani trošak po kućni budžet, kao ni vreme za pripremu. U Boru se često dešava da za neki recept ne mogu da nađem pola materijala koji mi je potreban za pripremu nekog jela pa se uglavnom vodim time da pripremam jela za koje mogu da nađem potreban materijal. Onda sigurno znam da će ih naći i svi ostali.

Na blogu imam kategoriju pod nazivom „Gosti kuvaju za vas“ gde objavljujem recepte sa fotografijama svojih posetilaca. Recepte u svim ostalim kategorijama sam lično napravila i fotografisala, pa sa pravom mogu da kažem da je isproban.

Čak se i moja majka, koja nije neki poseban internet korisnik, pohvalila kako je baš na blogu moje prijateljice pronašla recept za jedno interesnatno jelo?

Hvala, baš mi je drago. Veliki pozdrav mami!

Da li si u nekom zanimljivom udruženju?

Podržavam aktivnosti i ciljeve „Udruženja roditelj“ i član sam organizacionog odbora Borske internet organizacije „BITNO“ .

Znam da su tvoji recepti bili objavljivani i u časopisima? Koji su to časopisi?

U novembru 2009. objavljen je prvi broj specijalnog posnog izdanja časopisa „Hrana i Vino“ pod nazivom INTERNET@Lije. U njemu su pored moje malenkosti objavljeni recepti sa fotografijama još sedam blogerica iz Srbije koje se bave tematikom kulinarstva kao i ja. Tada je u časopisu objavljeno 11 mojih recepata, a pripala mi je i čast da moja fotografija „Pite sa višnjama“ dobije naslovnu stranu. Drugi broj časopisa pod istim imenom, takođe posno izdanje objavljeno je u februaru 2010. godine. Iza njega je bio isti tim blogerica kao i prvi put, a tada sam se predstavila sa sedam recepata. Recepti su objavljivani i u časopisu „Dobra hrana“, kao i u njihovom specijalnom mini izdanju „Pošalji recept“. Imala sam ponudu i za objavljivanje kuvara od jedne izdavačke kuće u Hrvatskoj, ali sam odustala na kraju od te ideje.

Kolika je poseta tvog sajta, ako nije tajna?

Dnevni prosek je nekih 2500 poseta. Nekad više-nekad manje, ali je uglavnom za sada to ta cifra. Zna da bude mnogo veća kada su neki veći verski praznici, Nova godina, Božić, Uskrs…

Šta Cepter i Metalac Donji Milanovac kažu na to?

Za sada ništa, Ali se ja nadam da hoće.

Da li te je nekada kontaktirala neka marketinška kuća?

Ne.

Da li si razmišljala da otvoriš svoj restoran?

Iskreno nisam. Ja zaista volim da kuvam i to radim od srca. Ali to je više onako za svoju dušu. Nekako mi se čini da bi otvaranje restorana više donelo obaveznu, nego uživanje. Nekada sam, dok sam bila mlađa recepte zapisivala u svesci i razmenjivala ih sa prijateljicama, strinama, tetkama itd. Sada je ovo što radim upravo to, samo u elektronskom obliku. I to j ono u čemu uživam.

Da li si dobila neko priznanje, diplomu, učestvovala na nekom takmičenju u kulinarstvu?

Da, jesam. Obradovali su me Dr.Oetker, Dijamant, Carnex

A svoje znanje si nasledila od? Mame, bake, samouka, knjige? Zaokruži odgovor

Nisam oduvek volela da kuvam, tačnije, majka me je uvek štedela kuhinjskih poslova za šporetom ali, kada sam se udala, morala sam da zavežem kecelju. Ispalo je da ono što je za druge žene obaveza i noćna mora, za mene postaje pravo zadovoljstvo.

Tvoje detinjstvo? Osnovna, srednja škola…?

Osnovnu školu sam završila u selu Sumrakovac gde sam i živela do kraja osmog razreda. Svirala sam harmoniku i bila član recitatorske sekcije. Generalno sam bila jako nestašno dete. Opsesija su mi bili konji koje i dan danas volim baš zbog toga što smo ih imali dok smo živeli na selu. Kasnije je otac dobio stan u Boru i tu smo se preselili. Imam stariju sestru i uvek sam bila maza u porodici. Po struci sam ženski frizer i radela sam nekih godinu dana u salonu posle školovanja. Shodno da je za posao uvek bilo teško, moja kasnija radna mesta su bila vezana za trgovinu i imam više od petnaest godina iskustva na tom polju i to je nešto što u stvari i volim da radim.

Od skora si počela da radiš. Gde radiš? Da li uklapaš bloging i kuvanje?

Da, počela sam da radim 25. Avgusta ove godine. Radim u prodavnici „Miljin dućan“ ili kako ga Borani zovu, u „DIS-u“. Da li se uklapam? Još uvek ne znam ni sama? Do sada sam vikendom uglavnom kuvala više stvari, tako da sam imala zaliha što se tiče postova za objavljivanje na blogu. Recepti koji se objavljuju nisu u realnom vremenu, sve je to spremljeno mnogo ranije, a i kombinujem da se ne objavljuju npr. slatkiši jedni za drugim, nego da to bude onako mešano. Dok nisam počela da radim objavljivala sam svaki drugi dan, a sada sam počela svaki treći, dok ne uskladim sve obaveze koje sada imam. Mada znajući sebe, verujem da ću brzo da se vratim na staro što se objava tiče. Posetioci su tako navikli, a oni su najvažniji i ne bih da ih razočaram. Inače, interesantno je spomenuti da najbolje stvari kuvam kada sam nervozna i ljuta, tada mi uspe i ono što inače ne bi.

Kako si upoznala svoga muža?

Muž i ja smo se „snimali“ par meseci po „Teatru“ diskoteci koja je bila aktuelna u to neko naše vreme i u „Indexu“. Konačno smo se zbližili u januaru 1992. godine. Zabavljali smo se pet godina i onda je usledio brak. Stariji sin Ilija je sedmi razred, a mlađi sin Vuk je treći razred.

Kako se snalaziš u ulozi majke?

Moj muž kaže da sam jako posesivna, ali ja ne mislim da je to baš tako. Šalu na stranu, odlično se snalazim u toj ulozi. Muž i ja smo od početka sami čuvali i vaspitali decu, i mislim da smo do sada sve uradili kako treba. Možda je glupo da kažem, ali deca su nam dobra i lepo vaspitana, i verujem da će tako biti i ubuduće. Jako smo otvoreni sa njima u vezi svega i ne dajemo im neku lažnu sliku života. Učimo ih da svoju budućnost moraju da kroje sami i da je škola najvažnija za budućnost .

Ljubav prema fotografiji?

Jako volim da fotografišem. I dok nisam imala blog puno fotografisala, što decu što prirodu i okolinu. Što se fotografija na blogu tiče, još uvek to nije ono što bi trebalo da bude, ali se trudim iz dana u dan da fotografije budu bolje i kvalitetnije. Mada se dešavalo da svoje fotografije nađem i na poznatijim portalima, preuzete sa mog bloga bez moje saglasnosti. Čak i jedan restoran u Beogradu, na svom sajtu reklamira meni koji nudi sa mojim fotiografijama. Reagovala sam i zamolila da se iste fotografije sklone, ali se to još uvek nije desilo. Naravno, tu ključnu ulogu čini i sam aparat. Na početku je to bio običan „idiot“ i slike su baš bile lošeg kvaliteta. Trenutno im Fujifilm FinePix S6500 koji opet nije ono što bih ja volela da bude i koji bi mi završavao „posao“ vezan za fotografije hrane. Na žalost, još uvek sebi ne mogu da priuštim neki profesionalni aparat. Ali sam optimista i verujem u ovo što radim, tako da možda u budućnosti moj san bude i ostvariv.

Muzika?

Obožavam muziku i kada krenem napolje uvek slušam MP4. Specifična sam po tome da sebi spakujem po nekih 10-15 pesama i slušam ih po mesec dana konstantno, posle promenim. Trenutno sam u fazi Dejvida Bouvija, Trejsi Čepmen i Nine Simon.

Koja te lokacija u Srbiji fascinira? Grad, region, mesto, prirodni lokalitet… ?

Nije što je naša, ali je Istočna Srbija za mene najlepše mesto na svetu. Bor i njegova okolina su prelepi. Stol, Borsko jezero, Zlotske pećine su pravi melem za dušu. Jako sam ponosna što sam deo toga. Isto tako jako volim selo i skoro sam komentarisala da mi za život tamo jedino nedostaje internet. Da ga imam, sutra bih se preselila i živela na selu.


Share Button



Ostavite komentar svojim Facebook nalogom

11 komentara

  1. Veliki pozdrav za naseg sumrakovackog velemajstora kuhinje. Samo napred Gago! 😉

  2. Tereza

    Pozdrav za moju generaciju. Samo napred!

  3. Gaga je najbolja!!!

  4. Pozdrav iz Vršca !

  5. natasa

    pozdrav Gago!

  6. svaka cast Gago!

  7. Hvala vam 🙂

  8. DesCo.

    Bravo Čupe!
    A internet na selu postoji, naravno…
    i mi ga koristimo.
    Sumrakovac je lepo selo… da dodjes na vikend iz Beograda ili Zaječara…

    Bor je lep grad… ALI ZAJEČAR JE LEPŠI!!!

  9. Postoji Desko, postoji. Ali ne i veza tj. konekcija kakva je meni potrebna za ovo čime se bavim. Nema u selu ADSL-a. 🙁 Kad ga bude, selim se odmah. 🙂
    Pozdrav!

  10. Alal vera Dragana i mi Americhani josh uvek jedemo nashe papazjanije…
    Malo malo pa me Lara iznenadi sa nekim tvojim receptima.
    Super si samo tako nastavi i pozdravi mi Shkolskog
    Bata komshija…

  11. Hvala Bato! Drago mi je da se Lari, a naravno i svima vama sviđaju moji recepti. Puno pozdrava svima od Pušica!

Ostavite komentar


Linkovi: