Miloš Ljubomirović

Ovaj mladi producent rođen je 22. aprila 1987. godine.

– U Boru sam živeo 19 godina. Tačnije, ako hoćemo da budemo sasvim precizni, živeo sam u Banjskom polju. ZavrÅ¡io sam Ekonomsko-trgovinsku Å¡kolu, smer Turistički tehničar. Hteo sam da nastavim sa obrazovanjem, a moja prva želja je bio Fakultet organizacionih nauka, koji sam i upisao. MeÄ‘utim, shvatio sam da me ne ispunjava u potpunosti. Poželeo sam da nastavim da studiram na drugom fakultetu, ali sam bio uporan da FON prvo zavrÅ¡im.

Privukao ga je svet filma, režije i produkcije, pa je nakon što je diplomirao na FON-u, upisao master studije na Fakultetu dramskih umetnosti.

– Sam prijemni nije bio naročito težak, sastojao se od dosta kreativnog pisanja, Å¡to je meni odgovaralo, tako da se nisam pomučio da ga upiÅ¡em. Izabrao sam smer Filmska i TV produkcija jer mi se najviÅ¡e dopao program. To je, ujedno, bio i najblaži mogući skok jer sam na FON-u zavrÅ¡io studije Menadžmenta na kojem smo učili organizaciju, voÄ‘enje i kontrolu resursa, kako ljudskih, tako i finansijskih. Filmska produkcija je u suÅ¡tini to, samo u užem smislu. Mnoga znanja koja sam stekao na osnovnim, primenjivao sam i na master studijama, pa sam tako bio u prednosti u odnosu na druge studente.

Interesovanje o početku Prvog svetskog rata postoji, kako kaže, još iz srednjoškolskih dana.

– Istorija je moja velika ljubav, a period sa početka XX veka mi je posebno interesantan. Kako je Sarajevski atentat jedan od najznačajnih dogaÄ‘aja tog perioda, interesovanje za Gavrila je doÅ¡lo nekako prirodno. Prvo sam hteo da uradim dokumentarni film o Sarajevskom atentatu, ali tokom istraživanja istorijske graÄ‘e uvideo sam da postoji neispričana priča o poslednjim danima Gavrila Principa. Tada sam se predomislio i reÅ¡io da film ipak bude u igranoj formi.

Tako je počelo stvaranje kratkometražnog filma „Sjene“.

– Od početne ideje, kada sam razmiÅ¡ljao da to bude dokumentarni film, do premijere, proÅ¡lo je dve godine. Zbog ispita na master studijama, bio sam prilično zauzet dobar deo prve godine. Slobodno vreme sam koristio da istražujem istorijske knjige i spise o Mladoj Bosni. U drugoj godini je nastupila sama realizacija.

Međutim, Ljubomirović se odmah suočio sa problemima. Iako je od Fakulteta dobio logističku i moralnu podršku, nije imao dovoljno novca za svoj projekat.

Započeo je kampanju na sajtu „Kickstarter“ i za mesec dana, koliko je kampanja trajala, novac je sakupljen.

– Dug je put bio do realizacije. Mnogi su pomogli i ja sam se trudio da najvažnija imena istaknem na sajtu filma. Bez te podrÅ¡ke Å¡ire druÅ¡tvene zajednice, realizacija filma bi bila praktično nemoguća. Nije bilo ljudi koji su, u značajnom smislu, odmogli filmu. Svakako, bilo je puno lažnih obećanja i neispunjenih očekivanja, ali to se deÅ¡ava u svakom poslu. Ja zbog toga nisam gubio nadu, već mi je to dalo podstreka da ulažem joÅ¡ viÅ¡e napora.

„Sjene“ govore o sudbini Principa tokom boravka u češkom zatvoru „Terzin“ i njegovim razgovorima sa psihijatrom Martinom Papenhajmom.

Ulogu psihijatra tumači Nebojša Glogovac, a glavne uloge igraju i Nikola Rakočević kao Gavrilo Princip i Aleksandar Radojičić kao čuvar František Lebl.

– Ekipi filma i glumcima se dopao scenario, tako da ih nije bilo teÅ¡ko ubediti da budu njegov deo. Glogovac i Rakočević su svesni svoje pozicije, značaja teme, ali i potrebe da se pomogne drugome. Negde sam čuo zanimljivu misao: „Kada se popneÅ¡ na vrh, bitno je spustiti merdevine, da i drugi mogu da se popnu“. Oni podržavaju takav koncept i dosta su vremena i napora uložili, da se neke moje ideje ostvare. Ne samo oni, već i Aleksandar Radojičić, Dragan Petrović Pele, Luka Mijatović i mnogi drugi glumci i glumice.

Pretpremijera filma je održana u prepunoj sali borskog bioskopa „Zvezda“.

– To je bila moja želja od samog početka i zadovoljstvo zbog toga je ogromno. Bitno je napomenuti da bez podrÅ¡ke RTB-a, pretpremijera praktično ne bi bila moguća! Hvala im za to, a hvala i sugraÄ‘anima na podrÅ¡ci, jer mi ona daje snage za nove poduhvate. Ipak, bez želje da umanjim zasluge drugih, podrÅ¡ka porodice mi je najviÅ¡e značila.

Nakon Bora, „Sjene“ su premijerno prikazane u beogradskom Domu omladine i to u nekoliko termina.

– Reakcije publike su bile odlične i ja sam prezadovoljan. Aplauz je trajao dugo i ljudi su posle projekcije filma strpljivo čekali i prilazili nam, da bi čestitali. „Sjene“ su moj prvi ozbiljan produkcijski projekat. Sama tema nosi veliku odgovornost i zbog toga je bilo potrebno raditi temeljno. DosadaÅ¡nji projekti, muzički spotovi i kratki filmovi, mi nisu oduzimali viÅ¡e od mesec dana rada, a na „Sjenama“ sam radio dve godine. To govori o pristupu ovom filmu. Meni je bilo bitno da se na pravi način oda počast Mladobosancima i mislim da smo u tome uspeli.

Do sada je osvojio i nekoliko nagrada, a jedna od njih mu je posebno značajna.

– Izdvojio bih nagradu koju sam dobio na konkursu „Film za 60 sekundi“ jer mi je ona omogućila da budem deo „Empire Awards“ festivala u Londonu, na kome sam predstavljao Srbiju. To je bilo značajno iskustvo za mene, a bilo mi je veliko zadovoljstvo da svoju zemlju predstavljam na takvom renomiranom festivalu. Morate da verujete u sebe i u svoje projekte. Ukoliko budete vredni i uporni, ne prihvatate „ne“ kao odgovor, uspeh neće izostati.

Tokom studija boravio je i u Americi, a iako je imao priliku da ostane u toj zemlji, odlučio je da se vrati u Srbiju.

– Vratio sam se da bih zavrÅ¡io osnovne studije, a i u planu su bile master studije. Obrazovanje je za mene jako bitna stvar. Njemu sam dao prednost, u odnosu na lagodniji život u Americi i nimalo se ne kajem! Da sam ostao tamo, sigurno bi moj finansijski status bio bolji, ali tada ne bih radio neÅ¡to Å¡to me ispunjava. Dugoročno, smatram da je to bila dobra odluka.

Ljubomirović sprema nove projekte, a jedan od njih je film koji bi hteo da snimi u Boru.

– Sa saradnicima spremam dugometražnu verziju filma „Sjene“. Pored toga, imam u planu joÅ¡ jedan kratki film. Hteo bih da taj film snimim u Boru. Uvek sa ponosom kažem odakle sam i u Bor se vrlo rado vraćam.

U poslednjih desetak godina, primetio je da se grad promenio na bolje.

– Kada je RTB pre par godina počeo bolje da radi i grad je živnuo. Pre toga je stanje bilo poprilično loÅ¡e. Kao neko ko ne provodi mnogo vremena u Boru, nisam najkompetentniji da sudim o stanju u gradu. Ipak, gledano sa strane, izgleda da se deÅ¡avaju pozitivne promene. Jedino mi smeta ZooloÅ¡ki vrt, jer mi je teÅ¡ko da vidim životinje u zatvorenom prostoru.

Iako trenutno živi u Beogradu, ne isključuje mogućnost da se jednoga dana vrati u rodni grad.

– Moj poziv je takav da je trenutno potrebno da budem u velikom gradu. Kada situacija bude drugačija, rado ću se vratiti u Bor. Trudim se da doÄ‘em u Bor barem jednom mesečno. Omiljeni deo grada mi je IV kilometar, i to je jedino mesto na kojem se uvek nalazim sa prijateljima.

Kako ističe, i njegovi prijatelji su zaslužni za uspeh koji je postigao.

– Imam dosta prijatelja iz Bora. U kontaktu smo, uglavnom, preko druÅ¡tvenih mreža. Svoj prvi film sam, zapravo, snimio sa njima i oni su, na neki način, zaslužni Å¡to sam do ovde stigao. Neki od njih su igrali i u „Sjenama“.

Ljubomirović je proÅ¡le godine postao i svojevrsni Å¡ampion noćnog kluba „69“ u Boru – pobedio je na takmičenju u ispijanju piva.

– Imam izražen takmičarski duh i ta pobeda mi dosta znači. Nadam se da će uskoro biti organizovano slično takmičenje, na kome ću se potruditi da odbranim titulu – kaže on kroz smeh.