BorMagazin.com

Predrag Aranđelović

U šali sam govorio prijateljima da ću biti na naslovnoj strani
10. 07. 2010.
Prvi Boranin koji se našao na stranicama nekog prestižnog časopisa. Životni put ga umalo nije odveo u Katar, a mogao je i u manekenske vode. Ipak, kao master diplomac FON-a opredelio se za posao u struci i trenutno radi kao media planer u Beogradu. Smatra da je zdrava ishrana osnova života.
Predrag Aranđelović

Rođen je u Boru 1982. godine. Detinjstvo je provodio čitajući stripove, igrajući basket i video igre sa drugovima, kojima je, kako kaže i dan danas sklon. Obožava da gleda filmove ‘’Što se toga tiče pravi sam freak, skoro da ne postoji film koji nisam pogledao’’.

Predrag je momak na kog bi mogla da se ugleda današnja omladina. Pohađao je osnovnu školu ’’Vuk Karadžić’’ i završio je noseći diplomu vukovca, nakon toga upisuje gimnaziju “Bora Stanković”, matematički smer, koju je takođe završio sa odličnim uspehom. Njegovo obrazovanje nastavlja 2001. godine na Saobraćajnom fakultetu, da bi 2008. godine diplomirao sa prosečnom ocenom 9.04. Predrag za sebe u šali kaže da je bio pravi štreber, ali u našim očima on služi kao primer mnogima.

“Kao klinac sam bio mnogo nemiran i tvrdoglav. Stalno sam bio u modricama. Ljubav prema sportu i filmovima mi je usadio moj otac koji je bivši fudbaler FK Bor i vrlo dobar skijaš. Još pamtim naš mali ritual, da me otprilike dva puta nedeljno vodi u bioskop a zatim na sladoled . Otac me je naučio da skijam i upisao na fudbal, ali se nisam dugo tu zadržao. U petom razredu osnovne skole počinjem da treniram košarku i to vrlo strastveno. Trenirao sam do 2. godine srednje škole kada sam prestao jer je i klub bio u problemima, a i zbog obaveza u školi. Otprilike u to vreme krećem sa mojim dobrim drugom Igorem Tošićem u teretanu, u Mašinskoj školi. On mi je pokazao prve vežbe i sećam se da nakon prvog dana vežbanja, pošto sam tog dana radio sve vežbe koje postoje, nisam mogao da se pomerim od bolova, jedva sam drzao nož i viljušku.”

Kada se pojavila želja da se aktivno posvetiš zdravom životu?

Sa početkom studija prestao sam da treniram zbog obaveza na fakultetu i ponovo počinjem da treniram otprilike na pocetku 3. godine  i to veoma aktivno. Tada sam i počeo da se zanimam za zdravu ishranu. Motiv su mi bili ljudi iz okruženja koji su se dolaskom na studije svi ugojili i zapustili, a ja to nisam želeo. Tada i počinjem da čitam časopis Men’s Health i do sada imam sve brojeve.

Šta te je motivisalo da se prijaviš u Mans Health takmičenje? Da li si se pribojavao neuspeha?

Pa moram da ti priznam da sam se prijavio nakon prozivke mog brata da nemam šanse da se pojavim na naslovnici. Tako da je pala i opklada između njega i mene ko će šta da ispuni ako se ovaj drugi pojavi na naslovnoj strani. Pored toga ja sam i veran čitalac ovog časopisa tako da su se stvari nekako same poklopile.

Kako je proteklo takmičenje?

Bila su tri kruga selekcije. Od 300 prijava, u drugi krug je prošlo oko 50. Tu se proveravala kondicija i snaga, kao i zdravstvene provere. Pošto je bio prvi prozvan moj brat, znao sam da sam i ja prošao dalje i da idemo u “paketu”. Na kraju su izabrali nas osmoro, ljudi iz raznih branši. Neki od nas su studenti, neki stariji koji uveliko rade, shodno tome neki su imali više vremena za vežbanje, neki manje.

Šta je najviše uticalo na to da baš tebe odaberu za naslovnu stranu?

Rekao bih da je to više pitanje za one koji su me izabrali ali lično smatram da je to zbog toga što sam bio najpredaniji i najozbiljniji od svih učesnika.

Prolaziš pored kioska i vidiš sebe na naslovnoj strani Men’s Health časopisa. Kakav je to bio osećaj?

Ne bih mogao to da ti opišem. Jednog trenutka niko ne zna ništa o tebi, a onda odjednom vidiš sebe na naslovnici i na TV-u ljudi ti prilaze i čestitaju, a to mi se dešava i dan danas. Ali nisam dozvolio da me to uobrazi i promeni. Shvatio sam to kao priznanje mom dugogodišnjem trudu i zalaganju i trudio sam se da uživam u tome maksimalno.

Men’s Health takmičenje je tih dana bilo jedan svojevrstan “Reality Show”. Uporedi ga sa Farmom ili Velikim Bratom?

Tu si u pravu. Sva sreća pa su emisije bile kolažnog tipa i kratko su trajale inače ne bi bile ništa drugačije od Farme. Ni mi učesnici ni glavni urednik niko nije bio zadovoljan emisijama i njihovim konceptom. Ali sta da očekuješ kada sarađuješ sa Emotion produkcijom.

Da li se nešto promenilo u tvom životu od pojavljivajna na naslovnoj strani?

Pa verovali ili ne nije se mnogo toga promenilo od kada sam izašao na naslovnoj strani. Tu i tamo me prepoznaju ali ništa revolucionarno se nije dogodilo. Srbija je mala zemlja i Men’s Health nema veliku publiku. Mislim da ljudi više pažnje posvećuju drugim pitanjima, a manje zdravom načinu života. Da sam izašao u ‘’Skandalu’’ ili ‘’Kuriru’’ bila bi drugačija priča. Ali ne žalim. Za mene je to bilo jedno lepo i interesantno iskustvo tokom kojeg sam stekao nove prijatelje i nova znanja. Možda me malo drugačije gledaju i više poštuju ali ne dam da me to uobrazi. I dalje sam onaj isti Peđa.

Da li si razmišljao o manekenskoj karijeri?

Pa jesam jedno vreme, ali sam kasnije shvatio da to nije za mene i da to nije tako glamurozan posao barem ovde kod nas.

Da li si razmišljao o odlasku u inostranstvo?

Jesam razmišljao i imao sam i priliku da odem u Katar prošle godine kao stjuart ali sam odustao. Trenutno je ta ideja na stend baju ali nisam u potpunosti otpisao odlazak u inostranstvo.

Imaš li neki hobi? Navike?

Sviram gitaru kada imam vremena. U poslednje vreme sam počeo da kuvam i prilično sam uspešan. Obično sakupim društvo kod mene pa im pripremim neko dobro jelo. Što se tiče navika, praktikovao sam da svakog petka ustanem rano, kupim novine, skuvam kafu i slušam radio 202. Od kada sam počeo da radim petak sam zamenio nedeljom. Tada isključim telefone i ne dozvoljavam da me iko uznemirava. Volim i da čitam knjige. Jedna od mojih omiljenih je ‘’Govor tela’’ od Barbare i Alana Piza. Volim i da putujem. 2007. godinu sam iskoristio i putovao po Evropi mesec dana (Venecija, Beč, Rim, Nica, Barselona, Lisabon (ostao mi je u najlepćem secanju), Pariz, Amsterdam) sa rancem na leđima.

Kuvanje i gitara? Impresivno!

Kuvam i to veoma uspešno, čak mesim i kolače. Moj čokoladni kolač je izuzetno tražen među mojim prijateljima. Često se okupljamo kod mene pa ja spremam neku klopu. Uglavnom su to neka malo egzotičnija jela.

Za svoju ljubav prema gitari mogu da zahvalim svom dedi koji mi je kupio i svojoj komšinici zbog koje sam naučio da sviram.

Koliko često dolaziš u Bor?

U Bor ne dolazim tako često. Poslednji put sam bio u martu na par dana. Obaveze mi to ne dozvoljavaju.

Koje su ti najlepše uspomene iz dana provedenih u Boru?

Najlepše uspomene su mi leta provedena na Borskom jezeru i proslave 1. maja, zimi skijanje na Crnom Vrhu sa ocem i predivni planinarski dom koji je sada uništen. Odlazak petkom u bioskop i na sladoled sa ocem, a potom šetnja korzoom. Poslastičarnica na korzou sa najboljim sladoledom u celom gradu. Moje prvo i omiljeno mesto za izlazak je stari Cult u NGC-u.

Omiljeni kafić?

Omiljene lokacije su mi “Astorija” i “Trend”, naročito mi se sviđaju njihove bašte leti pošto sam obično tada u Boru. Bio sam i par puta u starom Cult-u nakon ponovnog otvaranja.

Osim zdrave ishrane pridržavaš li se još nečega u životu?

Kroz život sam naleteo na nekoliko rečenica i trudim se da ih se što više pridržavam, a to su:

– Onaj ko ne zna da brine o sebi, ne zna da brine ni o drugima

– U životu ćeš žaliti za dvema stvarima, za onim što si propustio i za onim što si pogrešio. Bolje je žaliti za onim što si pogrešio.

– Radite kao da vam novac nije potreban. Volite kao da vam niko nikada nije naneo bol. Plešite kao da vas niko ne gleda. Pevajte kao da vas niko ne čuje. Živite kao da je raj na zemlji.

Šta trenutno radiš u zivotu, da li si našao svoj put?

Tokom života u Beogradu pored studija sam i radio. Prvo na fakultetu kao demonstrator, a nakon toga i razne poslove. Radio kao prodavac ženskih tašni, zemaljski stjuart na aerodromu itd.. Trenutno radim kao media planer u jednoj marketinškoj agenciji i završavam još jedne master studije na FON-u i mogu ti reći da sam po prvi put u potpunosti zadovoljan što se tiče mog profesionalnog života. Što se tiče privatnih stvari imam porodicu i devojku koji me vole i podržavaju, kao i ja njih. Da nisam toliki perfekcionista usudio bih se da kažem da sam srećan. Verujem da sam konačno na pravom putu.

Da li je naporno raditi kao media planer? Da li je marketing tvoj definitivni pravac?

Pa nikada nije naporno kada radiš nesto što je zanimljivo, a marketing sam po sebi to i jeste. PR i marketing su me oduvek privlačili i mislim da u ovim oblastima mogu da prikažem svoj pun potencijal i ostvarim sebe na profesionalnom planu.

Koju muziku slušaš?

Poštovalac sam čvršćeg zvuka – Metallica, Iron Maiden, AC/DC, ali u poslednje vreme dosta slušam muzičare i bendove poput Stinga, Carlos Santane, Chris Rea, Simple Red, Cinematic Orchestra, Jamiroquai. Mogu i da se pohvalim da sam često posećivao zaječarsku gitarijadu, a od kada sam u Beogradu bio sam na skoro svim većim koncertima – Metallica, Iron Maiden, Apocalyptica, Simple Red, Sting, Chris Rea, itd.

Sa koliko prijatelja iz Bora si u kontaktu?

Ostao sam u kontaktu sa par njih koje uglavnom poznajem jos iz srednje škole. Imam i druga, Tošic Igora, koga poznajem više od 10 godina i naročito sam ponosan što to prijateljstvo i dalje traje.

Kako ti se dopada ideja sajta BorMagazin.com?

Mislim da je ideja super i da je tako nešto i potrebno ovom gradu. Svaka vam čast i želim vam puno uspeha!


Share Button



Ostavite komentar svojim Facebook nalogom

Ostavite komentar


Linkovi: