Miljana Popović Materni

Kako je izgledalo Vaše detinjstvo u Boru?

– RoÄ‘ena sam 30. maja 1989. godine. Kao i svako dete provodila sam dane sa drugarima ispred zgrade igrajući lastiÅ¡ ili fudbal, kad zafali golman. Bili su to lepi, sunčani i bezbrižni dani. JoÅ¡ su mi u sećanju porodični ručkovi kod deke i bake. Odrasla sam u centru grada preko puta Osnovne Å¡kole Sveti Sava, koju sam pohaÄ‘ala do svoje 8. godine, odnosno do II razreda.

Iako je kao dete pokazivala talenat za muziku, nije zamišljala da će se time baviti.

– JoÅ¡ kao veoma mala sam pokazivala sklonost ka muzici, tako da sam čak i u obdaniÅ¡tu imala nastupe kada su bile neke svečanosti. MeÄ‘utim, tada nisam pomiÅ¡ljala da će violina i muzika postati moj svet.

Ipak, njen talenat nije prošao nezapaženo.

– Jednog dana učiteljica je na čas uvela par ljudi koji su hteli da provere ko od nas ima sklonosti ka umetnosti. Kako je rekla o čemu se radi, videla sam sebe kao glumicu na velikom platnu. Nakon Å¡to je odabrano nekoliko Ä‘aka, tražili su da svako od nas po neÅ¡to otpeva. Ja sam to jedva dočekala. Nekima su rekli da su veoma talentovani, da će biti balerine, nekima da će biti pevači. Meni nisu rekli niÅ¡ta, samo su tražili moj broj telefona i ja sam tužna otiÅ¡la kući. Provela sam ostatak dana plačući mami na ramenu. Već sutradan su se javili iz Å kole za muzičke talente i tako je sve počelo.

Posle prvog razreda osnovne škole, upisuje Školu za muzičke talente u Ćupriji.

– Å kolu za talente sam upisala 1997. godine. Å kola je, zapravo, specijalizovana samo za gudačke instrumente. PoneÅ¡to sam već znala o Stefanu Milenkoviću i njegovom virtuoznom sviranju violine, tako da je to, može se reći, uticalo na moj izbor instrumenta.

Kako je dalje teklo Vaše muzičko obrazovanje?

– Å kolu za talente sam zavrÅ¡ila 2007. godine. Program u toj Å¡koli je takav, da Å¡kolovanje traje 10 godina, odnosno uključuje osnovnu i srednju Å¡kolu. Potom sam upisala Fakultet Muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marije Å pengler. Osnovne i master studije zavrÅ¡ila sam 2012. godine, a trenutno privodim kraju specijalističke studije.

Kako izgleda Å¡kolovanje za violinistu?

– Samo Å¡kolovanje je dosta zahtevno i ozbiljno, ali poÅ¡to je u pitanju neÅ¡to za Å¡ta ste evidentno predodreÄ‘eni, to vam ne pada teÅ¡ko, već sebe vidite u tome i shvatate to kao svoj put. OlakÅ¡avajuća okolnost je bila super ekipa prijatelja koju sam upoznala tokom Å¡kolovanja, ali i to Å¡to je sama muzika neÅ¡to najlepÅ¡e Å¡to postoji, barem po mom miÅ¡ljenju.

Sa kojim ste sve orkestrima nastupali?

– Do sada sam svirala u dosta orkestara i gudačkih ansambala s tim Å¡to bih izdvojila Gudače Svetog ĐorÄ‘a kao neÅ¡to posebno. To je orkestar u kom sam počela da sviram, odmah po upisu studija. U orkestru svira dosta mojih prijatelja sa kojima sam odrastala u Å koli za muzičke talente. SaraÄ‘ivali smo sa renomiranim solistima, dirigentima i kompozitorima, a orkestar je ostvario viÅ¡e od 1.600 koncertnih nastupa u zemlji i Evropi.

Od 2009. godine, Popović Materni svira u Beogradskoj filharmoniji (BGF).

– Prva audicija u BGF mi je bila veoma interesantna. Informaciju da je otvorena audicija za mesto prve violine, ali na odreÄ‘eno vreme, javio mi je blizak prijatelj koji je, takoÄ‘e, izlazio na audiciju. S obzirom na to da je sviranje u Beogradskoj filharmoniji za mene bio cilj kome sam težila, otiÅ¡la sam prilično rasterećena. ÄŒak sam tog dana na audiciju doÅ¡la sa koferima jer sam se spremala za put u Sarajevo. Odsvirala sam dosta dobro. Ipak, u sebi sam mislila da će momenat mog angažmana u BGF tek doći za par godina, jer se zahteva visok nivo muzičke interpretacije. U autobusu mi je zazvonio telefon: javljeno mi je da sam položila i da me čeka ugovor kada se vratim.

Nekoliko godina kasnije položila je audiciju za stalnog člana BGF.

– To iskustvo je bilo skroz drugačije. Za razliku od prvog puta, kada sam bila skroz rasterećena, ovog puta sam znala koliki je ulog u pitanju. Sve moje kolege očekivale su od mene maksimum, a samim tim je moja trema bila veća. Kandidat, najpre, zbog transparentnosti, svira iza paravana, tako da sam ja bila samo broj kao i drugi učesnici. Ipak, moje danonoćno vežbanje se isplatilo: dala sam svoj maksimum i te, 2013. godine, položila audiciju za stalnog člana na mestu prve violine.

Ko češće posećuje nastupe Beogradske filharmonije: mlađi ili stariji?

– Pre svega, svi koncerti BGF su popunjeni do poslednjeg mesta, s tim Å¡to je to, uglavnom, starija publika. Bilo bi lepÅ¡e kada bi koncerte posećivala i mlaÄ‘a populacija. Da bi se to izvelo moralo bi da se radi na promociji klasične muzike kao nečega Å¡to je značajno za kulturu jedne zemlje. Možda bi tako i mladi shvatili da ima i neÅ¡to lepÅ¡e i drugačije od onoga Å¡to im se servira preko televizije.

Članovi BGF, među kojima je bila i Miljana Popović Materni, bili su krajem 2014. na turneji po SAD, prvoj u istoriji.

– Veoma sam ponosna i počastvovana Å¡to sam doživela da kao najmlaÄ‘i član BGF otputujem na turneju po SAD. To je za mene veliko i nezaboravno iskustvo, kojim se ponosim. Sviranje po najvećim i najprestižnijim salama u VaÅ¡ingtonu, ÄŒikagu, Klivlendu i Njujorku mi je pokazalo kako izgledaju turneje svetskog profila. Bilo je veoma naporno, ali ujedno, bilo mi je i veliko zadovoljstvo.

Koji Vam je nastup, za sada, omiljen?

– Svi nastupi su mi veoma bitni, s tim Å¡to bih izdvojila koncert sa Beogradskom filharmonijom u koncertnoj dvorani „Karnegi hol“ u Njujorku. Kada smo stigli i uÅ¡li u dvoranu, bila sam Å¡okirana veličinom i lepotom sale, a povlačenjem prvih tonova uvidela sam da je akustika magična. Tada sam shvatila da se upravo ostvario moj najveći san. IzmeÄ‘u ostalog, izdvojila bih interesantan dogaÄ‘aj „100 violina“ u Beču, u „Koncert hausu“, na kome su nastupali violinisti iz celog sveta. Ja sam predstavljala mladog umetnika iz Srbije na tom novogodiÅ¡njem koncertu. Tada su sa nama nastupali i poznati duo, violinista Aleksej Igudsman i pijanista Hjung Ki Džo, pa smo oborili i Ginisov rekord u najvećem broju violinista koji su igrali i svirali istovremeno.

Iako na svojoj violini izvodi kompozicije klasične muzike, privatno, sluša i drugačiju vrstu muzike.

– Privatno volim da sluÅ¡am pop, rok i džez muziku. ÄŒak sam imala priliku da sviram i saraÄ‘ujem sa muzičarima tog pravca kao Å¡to su Sting, Zdravko ÄŒolić, Goran Bregović, Hari Mata Hari, Toni Cetinski, Aleksandra Kovač i mnogim drugima… Ipak, kada želim da se opustim sluÅ¡am Baha i Betovena, koga obožavam.

Iako tokom dana ima veliki broj obaveza, uspeva da se izbori sa stresom.

– Moje obaveze se sastoje od proba, snimanja, nastupa… Trudim se da sve uskladim, ali često trčim sa jedne na drugu stranu, Å¡to ume da bude veoma iscrpljujuće. Ali, nekako naÄ‘em vremena i da se opustim i da treniram. Nastupi pred publikom su, sami po sebi, veoma stresni, ali činjenica da radim ono Å¡to volim dovodi do toga da stres brzo zaboravim. Nakon nastupa, ostaje samo zadovoljstvo zbog dobro odsviranog koncerta. Jednostavno, da bi čovek bio najbolji u onome čime se bavi, neophodno je da voli to Å¡to radi i da to nikada ne doživljava kao posao.

Do sada je osvojila mnogobrojne nagrade.

– Osvojila sam veliki broj prvih i specijalnih nagrada, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Posebno bih izdvojila to Å¡to sam dobila sertifikat sa konzervatorijuma iz Berna. Ipak, pored svih nagrada, počastvovana sam Å¡to sam saraÄ‘ivala sa velikim svetskim imenima. Tu spadaju dirigenti: Zubin Mehta, Aleksandar Rahbari, Danijel Rajskin, Mladen Jagust; violinisti: Valeri Sokolov, Gordan Nikolić, Julijan Rahlin, Stefan Milenković, Roman Simović, Vadim Rjepin, Midori… TakoÄ‘e, čast mi je Å¡to sam nastupala sa operskim pevačima Željkom Lučićem, Zoranom Todorovićem, Monserat Kabalje, ali i violončelistom MiÅ¡om Majskim, flautistom Emanuelom Paijem i mnogim drugim svetskim doajenima.

Koje ste sve zemlje i gradove obišli?

– ObiÅ¡la sam sve zemlje Evrope, a, takoÄ‘e sam imala i nastupe u katarskoj prestonici, Dohi. Francuska i Italija su, svakako, zemlje u kojima bih mogla da živim i radim, u kojima mogu da vidim sebe.

Miljana Popović Materni za sada živi na relaciji Beograd-Bor.

– Trenutno živim u Beogradu, sa suprugom, ali svaki slobodan trenutak koristim da posetim Bor i svoju porodicu koja je ovde. Imam dosta prijatelja u Boru i svaki put kada doÄ‘em obavezno se vidimo i „pretresemo“ sve životne teme. Grad se dosta promenio na bolje, dosta se izgradio. Svakako, nailazi period u kome će Bor povratiti primat industrijskog centra, barem se svi tome nadamo. Za sada živim na relaciji Beograd-Bor, ali svoj rodni grad nikada neću zaboraviti.

*Autor prve fotografije: Beogradska filharmonija / Marko Đoković